Sanjaj. Zaželi. Uradi!

Imao sam spreman jedan entry za danas, ali sam promenio plan jer danas je bio jedan čudan dan, nekako ne pravilno kratak sa velikim intenzizetom u nekim čudnim vremenima. No sve je to dobilo smisao posle mokre šetnje sa Ivom. Pričali smo tako o nezadovoljstvu sa našim situacijama. No nisu situacije kao stanja stvari ovde-sada, pa sada da mi kukamo kako nam je teško ili kako smo bolesni ili oh, kako je nad nama jadnima načinjena nepravda. Ne, ništa od toga, pričali smo sam kako mi nismo odrasli, kako naša okolina nije spremna da živi samostalno, kako sami još uvek nismo prošli dril obaveza i njihovog nošenja.

Tehnički, ni ona ni ja, nismo imali problem da uradimo what it takes da bi se našli u stanju samostalnosti, naravno, ona se više razmišlja o tome, pa je ona i relevantnija. Ali problem je nešto drugo, i problem jeste da se stistne petlja i da se krene da se radi ka ostvarenju tog nečeg, bilo šta da je.

Jer pazi situaciju, mi jesmo (da se šepurim malo) mladi, inteligentni ljudi. Mi smo sposobni da rasuđujemo i imamo poriv da stvaramo. Svako bi rekao, pa šta nas fuckin' zaustavlja da to radimo? Mladi i inteligentni ljudi kažu ovo: pa to je zato što nismo prošli dril, mi ne umemo da se snađemo sa vremenom, mi smo odgajani da budemo mamine maze i tatine kuce, nije da ja to sada očekujem, naprotiv, ali tako je, mi smo u mnogo zajebanoj pozicij.

Šakom u glavu!

Aman šta pričaš? Mislim zar nije potpuni idijotizam ovakva priča. Zar ako se sve završi na ovome ne ispadne lizanje sopstvenog dupeta i complaining što ti je govno suviše slano? Mi moramo da zbacimo takve stege od kojih postajemo ništavni i od kojih zaboravljamo to rade mladi i inteligentni ljudi? (boy, zvučim kao da nosim beretku sa petokrakom, i da sa stistnutom šakom u vis objašnjavam DIAMAT u fabrici punoj dima.)

Ukoliko imamo cilj, onda je vreme da stisnemo jaja i zaronimo u govna i počnemo da plivamo do cilja. Ukoliko budemo stajali na vodenom dušeku i non-stop se pitali, hm, da li je ovo pravi put, da li je cilj baš dobar, da li je žrtva koju treba da podnesem za ispunjenje ovog cilja vredna samog cilja?

E pa, znaš kako. Logički nema dolaženja do cilja, a da se neko ne pomuči. Ako je tvoj cilj, i nalaziš zadovoljstvo u njemu, onda ono što ti nazivaš govnetom je nešto što ti sledi. Uostalom, to što ti zoveš govnima za nekog drugoga jeste svet, stvari. Tako da jedino što je bitno, i što je preloman trenutak, to je ono kada uzimaš vazduh i skačeš, ako si mlad i pametan doplivaćeš lako, ako vidiš da si bio ukrivu, lako ćeš izroniti, ti si MLAD i PAMETAN, nećeš da dozvoliš da ti se dešavaju greške, i imaćeš snage da odskočiš od greške.

Znači, šta, ostalo je samo jedno. Ostala je činjenica da moraš da skupiš petlju i da kreneš, da kažeš, uh, neće biti lako, neće biti zabavno, i biće do jaja dosadno i ružno ukoliko budem bio na to gledao tako, ukoliko budem na to gledao na to kao na neke ćinjenice, uslove koji se sreću usput onda one takve, neutralne i bezbojne.

Poenta jeste, (malo sam umoran, pešaćio sam, pa ne vladam sopstvenim koncima) to da ma koliko da si u minusu u odnosu na druge, i ma koliko da je realno zajebano, to i dalje nije opravdanje da ležiš pod majčinim skutama jer je napolju hladno. Majčine sukte će nestati, a ti ćeš u 35-oj i dalje biti goluždravo slepo kučence. Jebiga, tako je kako je, mnogo je bitnije da se skupi hrabrosti i skoči u svet nepreglednih mogućnosti.

I Could Write A Book

Pre neku noc sam shavatio da bih želeo da kažem nešto, da napišem, da se vidi, da stoji negde. Tog trenutka sam odlučio da ću otvoriti Blogger nalog i početi svoj blog u nadi da će se me držati želja da pišem, da kažem nešto i za mesec dana kada me bude stegla muka.

Razmišljam se da li da počnem ovaj isti blog na barem još dva jezika, engleskom i portugalskom. Videću koje su mogućnosti za tako nešto. Pitanje je da li želim toliko da se posvetim ličnom pablišingu. Kažem, videćemo.

U ovom prvom postu nemam nameru da pišem o sebi. Mislim da nisam u stanju za tako nešto, i to ne zato što mislim da ne znam sebe, to je besmislica, ja imam najbolji uvid u samog sebe - stvar je u tome što ono što vas može interesovati u jednom postu koji govori o meni jeste kakav je Željko Nešić, Popara, fenomen kod drugih, to ja ne mogu da vam kažem, a da tom prilikom ostanem objektivan u najmanju ruku da ne implementiram sopstvene želje u taj opis. No što se tiče onoga ja, mene po meni, to se nadam da će se pokazati kroz same postove na ovom blogu, da će polako kapljati iz njega.

No, prvi post sam namenio da objasnim šta mislim da će sve da obuhvata ovaj blog, a ne tome koje su moje kognitivne mogućnosti u problemu sopstva. Dobro, na blogu ću pisati o nekim problemima filozofije kojima se bavim tokom studiranja, pisaću o američkom fudbalu u srbiji, pisaću o filmovima, muzici i knjigama koje budem konzumirao. Pisaću o svojim željama i idejama. Pisaću o nekim problemima društva, o ličnim problemima, o pokušajima da se nađe, ili barem da se razluči šta je problem i rešenje istog. O svemu što ume da me kopka dok hodam ulicom, a nemam gde to da sažvrljam.

Nije mi namera da svoj blog merim po zanimljivosti za druge, namera mi je da svoj blog merim po sopstvenoj iskrenosti i angažovanosti. Ne želim da budem Miss Popularity, već da budem koristan, pragmatičan, delatan i skepitčan (Skeptičan u originalnom značenju reči, od skepsis (gr.) - istaživanje, iskoristiću jednu priliku da sumiram pojam skepticizam, barem ono što ja znam o njemu.)

Sami postovi mogu biti pomalo aljkavi. Naime, nemam nameru da se bavim posebnim istraživanjem zarad samog bloga. Naprotiv, blog služi samo za ono što na umu da bude i na drumu. A to što je na umu, to će biti proizvod studiranja ili čega već, ali NIKADA zarad samog bloga.

Poslednje dve stvari, nameravam da pišem jednom nedeljno, ne češće, a trudiću se da once-a-week bude takvo da kada me nema dve nedelje, odmah napišem dva posta i tako spasim prosek, ali ni to nije obaveza, jer me, niko za ovo jeli, ne plaća.

Na kraju, objašnjenje naslova samog bloga. I Could Write A Book je naslov jedne stvari od Majlsa Dejvisa i Džon Koltrejna. Obzirom da sam ljubitelj džeza, smatrao sam da je to super naslov za moje potrebe i iako jeste malo prepotentan, baš mi se sviđa.