Šljap po guzi vol. 2

Kasnim, ali nema veze, nastavljamo sa pričom.

Došli smo do toga, da kažemo da mi nisu jasne dve poente koje su implicitno tu, u činu zabrane deci da gledaju nekoliko promiskutietnih scena na TVu:

a) nikakvu svrhu u načelnom zabranjivanju deci da gledaju nešto što ima jake seksualne konotacije
b) razlog zašto se seksualnost, meso, golotinja, i to ISKLJUČIVO ženska, smatra lošom.

Ovo prvo je tu ne zato što smatram da je ženska golotinja svugde oko "uskraćenih posmatrača" (dece ispod, say, 14. godina) pa da je takva zabrana flatus vocis, samim tim neka vrsta slučajne hipokrizije, već zato što ne razumem sa kojom svrhom je stvorena ta zabrana.

1. Da li je stvorena da deca ne bi gledajući eventualnu golotinju se indentifikovala sa istom i krenula da trče po ulici gologuza?
   
2. Ili je možda stvorena takva zabrana kako omladinci ne bi videli da je i seksualnost javna, drugim rečima, kako bi sopstvenu seksualnost odražavali u spavaćoj sobi, a ne u javnost

U redu, čovek može da klimne glavom na (2), smatrajući ovo legitimnim odgovorom, ali onda mora da postavi i pitanje, "ali zašto je vrednost da se krije sopstvena sekstualnost?". Neko ko je formulisao (2) sigurno neće moći da odgovori na ovo pitanje, osim odgovorimo poput:

• jer seksualnost nije pristojna (seksualnost i pristojnost su dve različite kategorije, mogu da vam smislim izuzetno pristojan, ali seksom nabijen čin kada god hoćete), ili
• jer seksualnost kvari moral (netačno, moralnost se ne tiče seksa, pričao sam o tome u prvom postu)
• a da li vi želite da vam se dete jebe po ulici? (ovo tipičan ad-homminem argument, nema veze šta ja želim, već šta i kako treba da bude)
  

Ovo nas ponovo dovodi su situaciju da ne postoji legitimna svrha za zabranu da deca gledaju seksualno eksplicitan materijal. No, setio sam se upravo još jednog, (3) a to je taj što deca, za razliku od odraslih nisu u stanju da se odupru od manipulacije od strane onih koji emituju program, koji seksualnim sadržajem decu navode da gledaju njihov proizvod. Ovaj argument, ovako postavljen, je pogrešan na toliko mnogo nivoa - (recimo da se obraćam TVu sa ti, a da sam ja dete, lakše je stvar objasniti iz ove pozicije) prvo, ti meni emituješ zabranu, tj. kažeš mi, da upravo sledi vrsta manipulacije kojoj ja nisam sposoban da joj se oduprem, a kojoj moj ćale jeste, i on može to da gleda, ali meni nije dozvoljeno, a ONDA puštaš promiskutetno dupe, tj. manipulaciju, za koju si nam prethodno napomenuo da je manipulacija, i upozorio si starije, a ako postoji neko ko nije sposoban da joj se odupre, poput mene, neka izađe, samo onih koji žele da budu manipulisani, i koji mogu da prekinu tu vrstu zloupotrebe, mogu i da gledaju TV, ostalima se ne preporučuje. Wow, kakva dobrota, ja sam prosto zbunjen njihovom nežnošću. EEEEEEEK! Bullshit! Manipulacija ne radi tako. Manipulacija se nikada ne najavi, zloupotreba je perfidna, sa postepenim i krajnje nevidljiim prelazima. Kada vam bude neko sledeći put bude prišao na ulici i rekao, "Zdravo, ja sam Dmitrij Džon, ja imam nameru da manipulišem tobom!" Vi napravite saučesnički osmeh, izvadite dvadeseticu, ćušnite nesretniku u džep, potapšite ga po ramenu i produžite dalje. A sa ovim rečenim, može se, verovatno jako lako da zaključiti da zabrana nije ono što neko može braniti pod (3).

... to be continued ...

Šljap po guzi

Razmišljao sam se šta da napišem danas. Nekoliko tema mi je padalo na pamet. Na primer, dve filozofske ideje koje mi se brčkaju u glavi poslednjih dana, o tome kako je ne moguće da se da obećanje samom sebi i o nekim skeptičkim pogreškama. Ali iz nekog razloga mi se ne piše o tome, pa sam onda potražio u glavi šta još ima zanimljivo da se kaže, i već sam shvatio da ja postajem svakim danom sve tuplji i umorniji, kada ne mogu da se setim da me ništa nije interesovalo poslednjih dana. No spas je došao na vreme.

Baš sinoć sam pokušao da gledam ligu šampiona, fudbal, na B92, Rendžers - Lion, super tekma, stvarno mi je bilo zanimljivo da je gledam, kada su odjednom oči počele da mi se skalpaju, okrenuo sam se i zaspao. Kroz maglu sam čuo da je došao kraj prvog poluvremena - počelo drugo - neko me zvao na mobilni, javio sam se, pričali smo, nastavio sam da spavam - drugi gol Liona, sada je sve gotovo - kraj utakmice, doviđenja - u trenutku čujem špicu za Velikog Brata, i čujem upozorenje, da emisija nije za mlađe od, recimo, 14 godina.

Na kraju sam se već rasanio, i pogledao u TV kako bih video kako neka striptizeta u tangama đuska pored nekog zagorelog majmuna, rukom sam potražio daljinac, pritisnuo crveno dugme, tišina, i daljinac bacio u fioku, gde mu je realno i mesto. I dok sam tako mamuran klopao nešto, pitao sam se zašto deci brane da gledaju dupeta i sisa žena, kada već mogu da gledaju dupeta i sisa muškaraca (npr. američko rvanje na FOXu - koje boli koliko je glupo).

Namerno nisam povukao paralelu sa nasiljem. Mislim da eksplicitna seksualnost nije isto što i nasilan čin. Jedno je afirmisanje nasilja, a drugo je afirmisanje golog tela. Nešto što spada pod nasilje moguće je da bude moralno neprihvatljiv čin. Jebanje, i afirmacija jebanja po definiciji nije stvar moralnog vrednovanja. Dva slučaja u kojima se spajaju nasilje i seksualnost jesu silovanje i grub seks. Ne postoji problem oko razdvajanja ova dva. Grub seks jeste seks, jebanje, i on ne spada ni jednom svojom osobinom u nasilje, u čin kada vi ne marite za drugoga kao cilj, već samo kao svrhu, da se izrazim kantovski. Silovanje jeste ne poštovanje drugog, ne obazrivost prema tuđem dostojanstvu - silovanje jeste stvar moralnog vrednovanja.

No, dosta o nasilju, ja se pitam o golotinji, eksplicitnoj golotinji. Ne poznajem pedagogiju, možda u nekoj meri, možda malo više od zdravog razuma, ali nikako da kažem da mogu da se nadam da ću eventualno položiti neki kolokvijum iz pedagogije. Ali opet, ne vidim: a) nikakvu svrhu u načelnom zabranjivanju deci da gledaju nešto što ima jake seksualne konotacije. b) razlog zašto se seksualnost, meso, golotinja, i to ISKLJUČIVO ženska, smatra lošom.

Umoran sam, nastaviću ovo, obećavam sutra.

Pismo nekoj

A ne znam ni ja kojoj, znam samo da je tu ispred mene, inače bih i viđao stvari ...

Ma ti si prelepa. Stamio sam tačku na kraju poslednje rečenice, jer ne bih umeo ništa pametije da kažem. Kažu bitan je osmeh, osmeh, oči, ne znam šta više sve - a onda dođeš ti, jednostavna i blistava, podaš po itisonu dok ćutiš i poskakuješ, zaista, to tako izgleda - jedan, dva - a ja sedim, zavaljen u čudu, ne znam ni da li bih trebao da držim širom otvorene ili kao u snu zatvorene oči. Da li smem da dozvolim da te izgubim u ovim mojim pustim pisanija? A verujem da govoriti sa tobom je jednostavno ništa teže nego te gledati. Oh! Pa ja očima želim da tedovučem, okrenem, da dreknem i da te umilim, ko zna šta bih ja sve hteo da tebi uradim kada bih pokušao da ti kažem nešto. Ti znaš da ovo ja ne govorim tebi i prosto zato što ti ovo nikada nećeš pročitati i ovo je samo moj glupi ventil, voleo bih da sada ustaneš i da me zagrliš.

Nije tebi bitno lice, koje je sjajno, tačnije - ono je onakvo da mu ništa više ne treba da bi bilo lepo - ono je lepo. Ali tvoj slučajni postupak, nevin pogled, sa tim golim ramenima, čoveče, ne bi verovala kako mi pod jezikom smetaju zubi, kako bih oslonio nepca na tvoje golo rame, boy, oh boy, ukus čokolade, sa tim sitnim boricama i izbočinama - lešnici koji krckaju slatko. Nije stvar seksa, stvar je u tome što želim da veličam tvoju lepotu, onako kako sam joj dostojan - ja te ne volim, ja samo osećam pokloničku strast prema tebi - a priznajem, mislim da sam pali teista.

Glupo je ovo ... šta ću ... sigh